О књизи: година / Стварајући представу по Шекспировој трагедији, Јонеско је остао веран себи: занима га проучавање вртоглавих каријера споља угледних личности, али суштински безначајни; моћ људских природних нагона и страсти. „Није човек тај који контролише догађаје, већ догађаје од стране човека“, звучи у Магбету. Моћ, као црна рупа, неумољиво увлачи у своју космичку празнину свакога ко је макар једном погледа са пожудом. Предвиђања две вештице која обећавају славу, а које Мацбет и Банкуо у почетку покушавају да отерају, покрећу неповратан процес уништења личности. Као да су окусили плод са дрвета знања, јунаци су лишени спокојног раја у коме су раније боравили. -аутоматски начин његовог размишљања, и саркастично исмијава жонглирање са зајебаним истинама, бесмисленим, наученим фразама.